Pojedinac, kultura i društvo

10 mar

PojedinacJoš od najranijih dana ljudi su se bavili proučavanjem ljudske prirode. Većina mislilaca se slaže kada je reč o ljudskoj prirodi, da je to nešto što nije jednom zauvek dato i nepromenljivo, već se ljudska priroda neprestano menja, ili kako je to jedan filosof rekao: ljudska priroda nije data, ona je zadata. Ljudska priroda je pre svega proizvod kulture ljudi. Kulturalizacijom ljudi prevazilaze svoje primarne ili egzistencijalne potrebe (biološke potrebe ljudi za hranom, odevanjem..). pored tih primarnih, čovek ima i sekundarne potrebe (čisto ljudske) za stvaralaštvom, i tek kada zadovolje svoje egzistencijalne potrebe, čovek može da zadovoljava ljudske potrebe, zbog toga je za odnos pojedinaca i društva, odnosno culture, proces  socijalizacije od posebnog značaja. Pojam socijalizacija drugim rečima je ono čime se objašnjava razvoj tih čisto ljudskih potreba a naravno i njihovo zadovoljavanje. Njakraće rečeno socijalizacija je stvanje čoveka i čovečanstva u svakoj novoj individui i svakoj novoj generaciji. Šire i preciznije odeđenje socijalizacije je: socijalizacija je stalan i neprekidan proces transponovanja kulturnih vrednosti u unutrašnji svet individue pri čemu se razvija produktivnost i stvaralaštvo u kulturnom materijalu.

Socijalizacija je proces koji traje tokom čitavog života a njegove su faze:
 
  1.  Hominizacija – faza u kojoj se predispozicije sa kojima se čovek rađa pretvaraju u osobine društvenosti.
  2.  Elementarna socijalizacija – individua uči pravilo ponašanja u društvu i načine zadovoljavanja fizioloških potreba.
  3. Inkulturacija – individua koja je prošla kroz prethodne dve faze socijalizacije počinje da pokazuje aktivni odnos prema svojoj okolini.
  4. Kreacija – individua koja je prošla sve prethodne faze socijalizacije kreira svet oko sebe, odnosno stvara progres u kulturi.
Činioci socijalizacije mogu da se podele na primarne i sekundarne.
Primarne: porodica, institucije za socijalizaciju, sporedne strukture, vršnjaci. One direktno utiču na socijalizaciju.
Sekundarne:  klasnoslojne structure, etničko-nacionalne structure, radne structure i verske structure. Sekundarni činioci posredno ili indirekto utiču preko primarnih činioca na socijalizaciju.
Postoje dva tipa ličnosti koja se formiraju socijalizacijom: konfornistička ličnost koja se zadovoljava postojećem i ne teži promeni postojećeg. Kreatori – stvaraoci koji se ne zadovoljavaju postojećem već teže promenama. Ostavljaju trag u kulturi, odnosno stvaraju progres. 
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: