Porodica

10 mar

Porodica

Porodica je nezamenljiva sredina u kojoj se covek formira kao licnost, u kojoj živi zadovoljavajuci neke od svojih najbitnijih potreba koje se samo u porodici i mogu da zadovolje.
Porodica je specificna bio-socijalna zajednica ljudi. Ona ima veoma znacajnu ulogu u razvoju coveka, ali ne samo coveka nego društva uopšte. Porodica je posrednik izmedu društva i pojedinca, ali porodica vrši više funkcija od bilo koje društvene grupe. Nastanak neke društvene grupe ima za cilj da se neka radnja obavi i takva grupa postoji dok postoje i potrebe, što znaci da nakon prestanka potreba takva grupa može da se rasformira. Formiranjem porodice covek kao socijalno bice doživljava na taj nacin što njegov život ima sasvim drugaciji smisao bitisanja kada više nije sam nego pored njega postoji njegov barcni drug, deca.

POJAM PORODICE

Rec »porodica« danas se odnosi na razlicite pojmove. U najširem smislu to je »nerazdvojna celina osoba povezanih brakom ili usvajanjem« ili »radanje pojedinca koji nasleduju jedan drugog« – što znaci, »loza«, »rod«, »dinastija«. U užem smislu rec porodica znaci »rodbinsko povezane osobe koje žive pod istim krovom« – ili još uže »oca, majku i decu«.
Porodica je specificna društvena grupa koja se istorijski menjala i razvijala, u kojoj se preplicu društveno – ekonomski, biološki i psihicki cinioci. Biološki karakter porodice je jedan od osnovnih obeležja. Ono obuhvata dve vrste medusobno povezanih ali razlicitih odnosa u kojima se prožimaju biološki, psihološki i društveni elementi: zadovoljavanje polonog nagona i emotivnih potreba ljudi, radanje i podizanje dece. Iako ove kategorije se mogu odvijati i izvan porodice, one se najvecim delom odvija u porodici.
Iako nam se cini da o porodici uglavno dosta sve znamo, njeno naucno proucavanje nije nimalo lako, tako da u ovoj oblasti postoji niz nerašcišcenih pitanja i problema – pocev od istorijskog razvoja porodice, preko njene strukture i funkcija, odnosa prema globalnom društvu, unutrašnjih odnosa i dinamike. Složenost porodice kao posebne društvene grupe i teškoce koje se javljaju u njenom proucavanju iziskuje saradnju veklikog broja nauka, kako prirodnih tako i društvenih.

1. Oblici srodstva

Porodica je središte oko koga se uoblicava citav niz srodnickih veza i odnosa. Najvažniji oblik srodstva je:
– Krvno srodstvo ili prirodno srodstvo koje se zasniva radanjem,
– Tazbinsko srodstvo ( koj se stvara ženidbom ili udajom),
– Adoptivno srodtvo ( nastaje usvajanjem) i
– Duhovno srodstvo (kumstvo, pobratimstvo).

2. Generacije ili pokoljenja

Generacija ili pokoljnje je skup ljudi bliskih po godištima, vremenu življenja koja stoji u vezi sa srodstvom ukoliko ovo nosi podelu, ne samo na pretke i potomke, vec i na straije i mlade. Odnosi izmedu oca i sina su generacijski odnosi.
Sa razvojem društva generacija je uglavnom dobijala društvena obeležja i razvrstavala se prema starosti, ekonomskoj aktivnosti i biološkoj reprodukciji. Tako je starija generacija ekonomski neaktivna, ali i biološki neproduktivna, srednja generacija je ekonomski aktivna i jedina sposobna za obezbedenje potomstva. Mladi su ekonosmki nekativni, a iskljuceni iz ljudske reprodukcije. U današnjim porodicama cesto žive i po tri generacije, pa se zbog brzih promena u društvu dogada da nastupe krize u takvim porodicama, odnosno sukobi generacija, iz razloga razlicitog tumacenja i shvatanja sveta. 
Porodica je i bio-socijalna i psihicka zajednica, što znaci da porodica vodi brigu oko podizanja, zaštite i vaspitanja dece. Ovo je jedna od bitnih uloga porodice. Medutim briga oko podizanja i vaspitavanja dece zavisi mnogo od uslova i mogucnosti roditelja. Cesto se dogada da zbog loših materijalnih uslova oba roditelja su previše posvecena poslu, pa brigu o deci ne preuzima niko i takva deca se obicno prepuštena sama sebi. 
Društvena zajednica je oduvek regulisala krvno-srodnicke odnose u porodici.Najranije uredenje porodice vršilo se pomocu obicaja, morala, a narocito religije, a kasnije je ove oblike zamenilo pravo.

OBLICI PORODICE

U zavisnosti od kritrijuma mogu se razlikovati sledeci oblici porodice: 
Prvi oblik porodice je totemskog klana za koje je karakteristicno zajednicko ime svih pripadnika roda, što je simbolizovano znakom i verovanjem o zajednickom poreklu. Deca se u ovoj porodici odreduju po materinskoj liniji, jer u njenoj osnovi leži grupni brak u kojem se ne zna ko je otac, ali kako je radanje pod zaštitom klana, sva deca su na neki nacin njegova, zajednicka. Istorijski posmatrano ovo je doba matrijarhata.
Iz totemske porodice razvoja se porodicna kucna zajednica. Pojavu ocinske porodice znaci da se krvna veza odreduje prema ocu. Istorijski gledano ovaj period kada uloga oca postaje veoma važna za porodicu naziva se još i period patrijarhata.
U patrijahalnoj konjugalnoj porodici je razvijena dominacija patrijahalnog vode, starešine koja donosi odredivanje potomstva iskljucivo po ocinskoj liniji. Starešina porodice ima apsolutnu vlast, nad svim clanovima porodice, a narocito nad ženama i odlucuje o udaji, ženidbi, a cesto i o zacecu i broju dece.
Individualna konjigalna porodica obeležava savremeno društvo. Ova porodica je zasnovana na monogamiji i nju cine samo najbliži srodnici, roditelji sa decom. Odluke o potomstvu donose supružnici zajednicki, a ono se racuna po obe linije ocevoj i majcinoj. Uloga oca je uslovljena delom iz biološke delom iz društvene aktivnosti.

Postoje i drugi kriterijumi za odredivanje oblika porodice kao što su:
– tradicionalna- porodica gde su uloge raspodeljene prema polu i uzrastu. U ovakvoj prodici tacno se zna položaj i ulogu koji imaju muški clanovi porodice, i kakva prava i obaveze imaju žene.
– patrijahalna – pociva na vrhovnom neprikosnovenom autoritetu oca »glave porodice«, u ovakvoj porodici najveci autoritet ima otac koji donosi sve odluke i njegova rec je zadnja.
– egalitarna (demokratska) – porodica gde je raspodela uloga medu polovima i generacijama u skladu sa sklonosti i sposobnostima svojih clanova. 
– matrilinearna – to je porodica u kome se srodstvo racuna po majci. 
– patrilinearna – u kojoj se »porodicna loza« vodi po ocu i njegovim muškim precima
– bilateralna – srodstvo se racuna po obe linije
– nuklearna – ovu porodicu sacinjavaju roditelji i deca. Ovakv oblik porodice je karakteristican za savrmeno doba.
– proširena- ovu porodicu cine i bliži i dalji srodnici koji žive pod istim krovom i u zajednickom domacinstvu.
– potpuna – to je ona porodica koja se sastoji od supružnika i dece
– nepotpuna – ovo je porodica u kojoj nedostaje jedan supružnik – roditelj ( zbog razvoda, smrti ili iz drugih razloga),
– integrisana – to je porodica gde postoji cvrsta povezanost clanova porodice, gde postoji osecanje uzajamnosti. U ovakvoj porodici njeni clanovi se osecaju sigurno, zašticeno i oni donose zajednicke odluke koje su integrisane. Kod clanova ove porodice usaden je veliki osecaj pripadnosti. 
– dezintegrisana – karakteriše udaljavanje clanova jednih od drugih, odsustvo zajednickih vrednosti i ciljeva, emocionalno »hladenje« i ravnodušnost, povlacenje u sebe ili vezivanje za osobe van porodice. Za ovakvu porodicu možemo reci da ne postoji duboka emocionalna vezanost za svoje clanove , tako da se njeni clanovi osecaju usamljeno i imaju strah da se povere jedni drugima, a izlaz iz takve situacije nalaze u drugim porodicama, gde osecaju lažnu sigurnost.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: